ZAŠTO SE PLAŠIMO LARS FON TRIRA?

Legenda: Film Melanholija se može posmatrati kao apokaliptički diptih film, s tim da je središte sa Armagedona izmešteno na unutrašnju dramu likova koji se pojavljuju u filmu. Akcenat je stavljen na dva lika, kako je i film podeljen, na Džastin i Kler, na racionalno i neracionalno. Fon Trirov filmski jezik možemo posmatrati kroz reference koje nam ostavlja za dalje razmišljanje. Ono što je bukvalno prikazano, kroz znakove i simbole, stalno nas navodi na dalje preispitivanje. U prvom delu filma, uslovno rečeno, ruši se svet jednom od likova, dok se u drugom delu svet doslovno srušio. Fon Trir je izbegao standardne obrasce filma katastrofe i fokusirao intimne doživljaje dve sestre, kao jako precizne studije karaktera. To je ono na šta gledalac reaguje, jer pored apokaliptičnog događaja koji je sam po sebi primarno zastrašujući, on je do detalja prikazao osećanje potpune slabosti i nemoći, bilo kroz depresiju jedne sestre ili iskonski strah i paniku druge. Melanholija će ubiti čovečanstvo! Kraj je neminovan, pa mu shodno tome nije posvećeno ni previše pažnje. Melanholija je film koji zahteva promišljanje na nekoliko nivoa, ili može se reći da ima više puteva koji vode do jednog, neminovnog, kraja.